Policijski pas (službeni pas) je za posebne namene specijalno obučeni pas u službi policije Policijski pas ima svog službenog vodiča. Njihove dužnosti uključuju: traganje za drogom i eksplozivom, lociranje nestalih osoba, pronalaženje dokaza na mestu zločina i zaštitu njihovih vodiča.Policijski psi moraju zapamtiti nekoliko verbalnih znakova i ručnih pokreta.

Najčešće rase pasa koje se koriste su nemači ovčar,malinoa,labrador retriver i rotvajler.

Nemački ovčar – verovatno ste odmah pogodili da je baš ovaj pas najčešći pripadnik organa reda i mira. Oni su snažni, agilni, mišićavi psi koji su uvek na oprezu i u toku sa situacijom. U psećem svetu poznati su kao neustrašivi psi koji se ne libe da reaguju na svaki prizvuk opasnosti. Najčešći su policijski i vojni psi jer su veoma inteligentni i lako savladavaju obuku i zadatke koji se stavljaju pred njih. Takođe, ovi psi pokazuju najmanji nivo stresa prilikom obavljanja visokorizičnih situacija.

Malinoa – možda niste znali ali pas ove rase po imenu Kairo bio je član elitne jedinice američkih „Foka“ koje su pronašle Osamu Bin Ladena. Malinoa je samouveren pas, pametan i lojalan. Rođak nemačkog ovčara, ovaj pas najpre se iskazao kao jedan od najboljih čuvara stoke, a zatim kao pouzdan prenosilac poruka tokom Prvog svetskog rata. Danas, oni su česti policijski psi, ali istovremeno i pouzdani terapeutski psi, i pomagači u potrazi za izgubljenim osobama.

Labrador retriver – veoma prijateljski nastrojeni i smireni psi, labradori su veoma uspešni u savladavanju obuke i učenju najrazličitijih trikova. Veoma su poslušni pa ih je lako trenirati, a svoje kolege policajce ili vojnike pratiće u stopu i život posvetiti svom partneru i izvršavanju važnih zadataka, kao što su bezbednost i spašavanje ljudi. Odlični su i terapeutski psi, a u policiji se najčešće koriste kako bi otkrivali eksploziv ili narkotike.

Rotvajler – perfektan pas čuvar. Prema porodici u kojoj žive, ili prema kolegama policajcima, veoma su privrženi i puni ljubavi, ali su prema strancima rezervisani. Reaguju na svaki šum i imaju odličnu procenu kad bi zbog očuvanja bezbednosti trebalo da reaguju. Od početka 20. veka rado su viđeni u policiji, a tokom Velikog i Drugog svetskog rata bili su pouzdani prenosnici poruka.

Psi-vodiči su psi koji obavljaju za ljude razne poslove, kao i u prošlosti: čuvaju posede, vuku sanke, gone stada i učestvuju u lovu, a od prošlog veka se pojavilo mnogo poslova koje bi psi mogli da obavljaju. Pomoć su ljudima sa fizičkim oštećenjima.

–Vodiči slepih

Ovo su prvi radni psi XX veku. U Nemačkoj su nakon Prvog svetskog rata nemački ovčari trenirani za pomoć vojnicima koji su oslepeli na bojištu. Ideja „očiju koje vide“ uskoro se proširila. Iako se nemački ovčari još obučavaju za pse-vodiče, sve više ih zamenjuju labrador retriveri i zlatni retriveri. Britanska humanitarna organizacija stvorila je ukrštanjem ovih dveju rasa novu od koje se šteni oko hiljadu pasa godišnje. Priroda ovih pasa je prilagođena zahtevima posla koji obavljaju.

Psi vodiči za gluve ljude

-Psi koji pomažu gluvim osobama svojim sluhom, obični su psi koji su prirodno radoznali i društveni. Ovakve pse su počeli da obučavaju u SAD pre tridesetak godina. Za razliku od pasa-vodiča ili pasa koji pomažu ljudima s telesnim oštećenjima, psi koji pomažu gluvim osobama rade 24 časa dnevno. Odgovaraju na zvukove poput dečijeg plača, kucanja na vratima ili požarnog alarma. Većina ovih pasa su mešanci, često spaseni iz azila. U Britaniji je ustanovljeno da su za treniranje najbolji mešanci kojima je među precima bio radni koker španijel, ali su i mešanci sa pudlicom dobri.

Psi za osobe sa telesnim invaliditetom

-Psi za pomoć osobama u invalidnim kolicima trenirani su prvi put u SAD pre dvadesetak godina. Za ovaj zadatak su najbolji zlatni retriveri. Svaki pas se trenira da bi se prilagodio potrebama osobe kojoj pomaže, a osnovni trening uključuje podizanje stvari koje su toj osobi ispale. Neki psi mogu da otvaraju vrata, a drugi i da pale i gase svetlo.

Psi za pronalaženje preživelih u nesrećama

-Psi za pronalaženje preživelih u ruševinama, lavinama i za spasavanje u planini obavljaju važne zadatke, no to su većinom kućni ljubimci istrenirani za ovakve zadatke kada zatreba. Potraga i spasavanje ozbiljna je verzija igre žmurke u kojoj pas koristi svoje čulo mirisa kako bi pronašao izgubljenu osobu. Veliki psi profesionalno se koriste za potragu i spasavanje.

–Koreni francuskog buldoga nisu sasvim tačno utvrđeni, ali većina izvora vezuje ih za engleskog buldoga. Engleski proizvođači čipke posebno su voleli patuljaste primerke engleskog buldoga jer su im grejali krila dok su radili. Kada se industrija čipke preselila u Francusku, majstori su sa sobom poveli i ljubimce. Budlozi su se tamo verovatno ukrštali sa terijerima i tako je nastala ova neodoljiva rasa.

– “Frenči” je druželjbiv pas i odličan prijatelj ljudima. Iako ponekad teško uče pravila života u stanu, odlično se slažu sa drugim psima, ne treba im puno aktivnosti, pa se sasvim dobro snalaze u malim domovima i gradskim sredinama.Zahvaljujući “zbijenoj” građi i velikoj glavi, francuski buldog jednostavno ne može da pliva. Zato, ako ste u blizini vode držite ih na oku.
Francuski buldog ima kraću njušku od ostalih pasa, zbog čega može imati brojne probleme sa disanjem.

Možda ne laju mnogo, ali zato vole da ispuštaju zvukove u kombinaciji zevanja, zavijanja i grgoljenja, pa može da vam se učini kao da imaju svoj jezik. Zbog toga nemojte da se iznenadite ako i zapevaju sa vama u automobilu. Vrlo su osetljivi zbog čega teško podnose kritike. Ako ga izgrdite može se desiti da ceo dan provede snužden. Mnogo bolje reaguju na pohvale.

–Originalno, francuski buldozi su imali povijene uši, poput njihovih engleskih rođaka. Iako su Englezi više voleli povijene uši, američki odgajivači su preferirali jedinstveni izgled “šišmiša”. Na izložbi pasa u Njujorku, koja je organizovana 1897. godine, predstavljen je francuski buldog sa povijenim ušima što je razbesnelo američke odgajivače.U znak protesta zbog povijenih ušiju, formirano je Američko udruženje francuskih buldoga. Na svečanom otvaranju 1898. godine poslato je hiljade pozivnica tadašnjem “džet-setu” SAD. Naravno, “francuzima” sa povijenim ušima nije bio dozvoljen ulaz. Svi ovi napori doveli su do toga da se rasa udalji od povijenih ušiju i da izgled “šišmiša” postane jedna od glavnih karakteristika.

-U znak protesta zbog povijenih ušiju, formirano je Američko udruženje francuskih buldoga. Na svečanom otvaranju 1898. godine poslato je hiljade pozivnica tadašnjem “džet-setu” SAD. Naravno, “francuzima” sa povijenim ušima nije bio dozvoljen ulaz. Svi ovi napori doveli su do toga da se rasa udalji od povijenih ušiju i da izgled “šišmiša” postane jedna od glavnih karakteristika. Zbog disproporcije tela i glave, “francuzi” imaju problem da se razmnožavaju prirodnim putem. Mužjaci uglavnom ne uspevaju da dopru do polnih organa ženke, a kada i uspeju brzo se umore. Ženke se zato uglavnom oplode veštačkim putem, pa samim tim i cena štenaca raste. Takođe, zbog disproporcije tela uglavnom se porađaju carskim rezom.

-Nemački ovčar ili vučjak je rasa pasa selektovana i odgajana za čuvanje stoke, prevashodno ovaca.

-Nemački ovčar je srednje veličine, blago izdužen, snažan; kosti su suve, celokupna građa je čvrsta. Nemački ovčar treba da bude smiren: nervno stabilan, siguran u sebe, miran i oprezan. On mora da poseduje hrabrost, borbenost i oštrinu da bi bio pogodan za raznovrsnu upotrebu posebno kao pratilac, stražar i zaštitnik.

-Pas je sa kestenjastim, smeđim, žutim do svetlosivim oznakama; crno siv, siv sa tamnijim oznakama, sedlom i maskom. Neprimettne male bele oznake na prsima kao i svetle unutrašnje strane nogu, dopuštene su ali nisu poželjne. Nosna pečurka je uvek tamna. Psi sa slabom maskom, izrazitom svetlim očima, svetlim oznakama na prsima i unutršnjim delovima nogu, sa beličastim noktima i crvenim vrhom repa ili ispranih boja, ocenjuju se kao slabo pigmentisani. Podlaka poseduje slab sivi ton. Bela boja nije zastupljena. Glava je klinastog oblika, u skladu sa veličinom tela; nije gruba ili izdužena. U celokupnoj pojavi treba da deluje suvo, a između ušiju umereno široka. Čelo je — gledano spreda i sa strane — malo zaobljeno, bez ili sa slabo izraženom čeonom brazdom. Gornji deo glave čini 50 % dužine glave. Odozgo gledano, ide od ušiju ka nosu, postepeno i ravnomerno se sužava sa kosim, ali ne oštro izraženim stopom u klinasto formiran nosnik. Gornja i donja vilica su snažno razvijene. Nosnik je prav, udubljenja ili ispučenja nisu poželjna. Usne su zategnute, dobro priljubljene i tamne boje.

Vilica mora da bude zdrava, snažna i potpuna (42 zuba po zubnoj formuli). Nemački ovčar ima kalazastu vilicu tj. sekutići moraju da se makazasto dodiruju pri čemu sekutići donje vilice (vrhom prednje strane) dodiruju sekutiće gornje vilice (unutrašnju stranu). Teške mane su predgriz, podgriz i kleštasta ili palizastna vilica (veći razmak među zubima). Vilice moraju biti snažno razvijene da bi zubi bili duboko usađeni.Oči su srednje veličine, bademastog oblika, malo koso postavljene; nisu buljave. Boja očiju treba da bude što tamnija, pošto svetle, blještave oči nisu poželjne jer kvare utisak o psu.

–Nemački ovčar ima uši nošene uspravno, srednje veličine, paralelne, neuvrnute na unutra, sa špicastim vrhovima i školjkama okrenutim prema napred. Klempave i oborene uši nisu zastupljene. U pokretu ili pri mirovanju, unazad nošene uši nisu greška.Jak, sa dobro razvijenim mišićima, bez fanona. Ugao prema horizontali iznosi 45°. Gornja linija se proteže od početka vrata, preko dobro formiranog grebena, zatim preko horizontalnih blago padajućih leđa do blago padajućih sapi bez vidljivog prekida. Leđa su čvrsta, snažna i mišićava. Slabinski deo širok, jak i mišićav. Sapi treba da su duge i blago padajuće (oko 23° prema horizontali) i da bez prekida gornje linije povezuju repni deo.

-Korektna je osštra dlaka sa razvijenom podlakom. Pokrovna dlaka treba da bude štu gušća, prava i dobro polegla uz telo. Na glavi uključujući i unutršnjost ušiju, prednjoj strani nogu šapama, kao i prsitma dlaka je kratka. na vratu je nešto duža u gušća. Na zadnjim stranama prednjih i zadnjih nogu, sve do došaplja ili skočnog zgloba dlaka se produžava. Svako odstupanje od navedenih tačaka u standardu, mora se smatrati greškom, čija ocena mora biti u pravlinom odnosu sa stepenom odstupanja.

–Doberman je pas srednje veličine “elegantnog” izgleda prepoznatljiv po mišičavoj građi tijela koje je prekriveno kratkom, ali čvrstom i gustom dlakom koju je lako održavati. Dobermani mogu biti crni i smeđi ( s jasno izraženim hrđavo crvenim oznakama na određenim dijelovima).

–Zemlja porijekla dobermana je Nemačka, a najzaslužniji za njen nastanak, po kome je i rasa dobila ime jeste Louis Dobermann. U literaturi se spominje kako je po zanimanju bio poreznik koji je uz sebe uvek imao puno novca. Kako bi se zaštitio od pljačkaša bio mu je potreban snažan i izdržljiv pas čuvar. Tokom istorije kao čuvare, ali i pse tragače često ih je koristila vojska i policija. 

Pišući o istoriji rasa dr. Bruce Fogle u svojoj Enciklopediji pasa navodi kako je ista nastala u 19. veku, a iako je teško utvrditi sve rase koje su se koristile za stvaranje Dobermana za njihov današnji izgled najzaslužniji su rotvajler, nemački pinč, vajmarski ptičar, engleski kratkodlaki hrt i mančesterski terijer.

– Često se kaže kako se doberman ne preporučuje neiskusnim vlasnicima, pogotovo svima koji ih nabavljaju zbog izgleda. Zašto? Doberman je stvaran da bude oštar i po cenu svog života čuva ljude koji su njemu važni. Puni su energije koju negde trebaju potrošiti, a ne omogućite li im duge i aktivne šetnje mogu postati destruktivni. Takođe,imaju izražene plenske nagone tako da sve što se kreće, a manje je od njih (drugi psi, mačke, ptice i ostale životinje) mogu doživeti kao plen.

-Pravilno odgojen i socijalizovan te u rukama vlasnika koji je spreman svaki dan psu posvetiti najmanje sat vremena dobreman će biti pravi porodični pas.Koji će se odlično slagati s decom, drugim psima, ali i ostalim vrstama ljubimaca. Iako su odlični čuvari to ne znače da su psi za boks ili lanac! Ukratko, dobreman je pas s kojim se traba baviti i nikakvih problema neće biti.Ako vam je doberman prvi pas preporučujemo da upišete neku od “psećih školica” u kojima ćete dobiti korisne savjete kako odgajati psa.

-Dopadljivog izgleda i mirne naravi, engleski buldog je neodoljiv kućni ljubimac. Ne voli mnogo da vežba i češće će te ga viđati kako drema na fotelji nego što jurca po dvoristu. Idealan je za manje aktivne porodice, a deca će ga obožavati koliko i on njih.

–Rasa se prvi put u pisanim spisima pominje 1500. godine, ali tadašnji buldog je izgledao znatno drugačije od današnjeg. To je bio pas snažnje građe, dužih nogu i jake vilice. Najčešće su uzgajani i korišćeni kao psi za surovu zabavu, borbe sa bikovima. Pas je puštan u ograđen prostor sa bikom, a cilj je bio da najbolji pas ugrize bika za njušku i savlada ga. Ljudi su verovali da je meso bika bilo kvalitetnije i ukusnije ako je prethodno izujedano od strane pasa. Neretko su organizovane i borbe sa medvedima. Srećom, ova „igra“ biva ukinuta 1835. godine Zakonom o životinjama. Nakon toga ova rasa prestaje da ima svrhu i lagano odlazi u zaborav. Grupa entuzijasta nastavila je sa uzgajanjem buldoga ukrštajući ih sa mopsom, u nameri da stvore manje agresivnu rasu. Rezultat je današnji buldog. Standard rase postavljen je 1878. godine u Londonu od strane Engleskog Buldog kluba.

-Budog je rasa karakteristično široke glave i vrata. Telo je jake i snažne konstitucije, prekriveno naborima. Najveći nabori kože se nalaze na čelu. Oči su crne i okrugle, njuška kratka i nabijena, vilica i čeljusti široke, a uši preklopljene na nazad. Rep je kratak i nisko nošen. Dlaka je kratka i laka za održavanje, a najčešće je smeđe, riđe, tigraste, bele ili šareno bele boje.
Rasa spada u srednje velike pse. Mužjaci su nešto krupniji, visine u grebenu između 31-40 cm, a težine od 23-25 kg. Ženke su visine od 31-38 cm, i težine između 22-23 kg. 

– Iako je današnji bulog potekao od svojih agresivnih predaka, vremenom je postao pas divne i dobre naravi. On je veran pratilac, plemenit, snažan, hrabar, staložen i ponosan pas. Prijateljska pojava i isto takav karakter čine ga savršenim kućnim ljubimcem, posebno za porodice sa decom ili drugim ljubimcima. Ostvaruje vrlo čvrstu vezu sa svojim vlasnikom, da nekada ne žele da izađu u dvorište bez njega. Nisu mnogo aktivni i nemojte se iznenaditi ako budete morali da ga vučete ili nosite do kuće. Njihov simpatičan izgled i naborana koža privlače pažnju, a u parku će svako poželeti da ga pomazi. Vole da se igraju i šetaju, ali u malim količinama, a očajni su plivači pa izbegavajte igre u baznu. Engleski buldozi su pravi psi za stan, ali su poznati po hrkanju zbog kratke njuške i ispuštanju gasova što je u većini slučajeva simpatično.

– Buldozi zahtevaju minimalnu fizičku aktivnost i dosta su lenji pa ih nekada treba naterati da se pokrenu. Dovoljne su kratke šetnje, minimum tri puta dnevno. Ipak vodite računa da budu u kondiciji jer su skloni gojenju. Dlaka se lako održava i poželjno je kratko češljanje jednom dnevno. Teško ponose vrućinu pa ih treba šetati u hladovini ujutru ili uvece kad je prijatnije napolju. Najvažnija stavka kada je nega u pitanju je čišćenje nabora i pregiba naročito na glavi kako ne bi doslo do infekcija. Možete ih prebrisati vlažnim maramicama bez jakog mirisa. Najčešći zdravstveni problemi koji se mogu javiti su: otežano disanje karakteristično za sve rase sa izrazito kratkom njuškom, displazija kuka i zglobova jer brzo rastu, katarakta, uvrtanje repa i alergije. Okot je vrlo težak i zahtevan za majku jer štenci imaju veliku glavu i nabore, pa se u najvećem broju slučajeva preporučuje carski rez. Životni vek im je između 8 i 10 godina, a u zrege godine ulaze posle 6 godine života.

-Rotvajleri su, zbog svoje visoke inteligencije, neustrašivosti i velike povezanosti sa vlasnikom, vrlo cenjeni radni psi. Sa druge strane sve ove odlike čine ih savršenim porodičnim psom. Uz pravilnu dresuru, rotvajleri zaista mogu biti najbolji čovekov prijatelj.

-Rotvajleri važe za jednu od najstarijih rasa. Vode poreklo od mastifa, pasa uzgajanih za borbe sa lavovima u arenama, još iz doba Rimljana. Preci današnjih rotvajlera putovali su sa osvajačima, terajući stoku kojom su se vojnici hranili.Rasa je dobila ime po nemačkom gradu Rottwil (crvena vila). Ovi psi su i tada bili cenjeni zbog svojih izuzetnih radnih sposobnosti, a manje kao porodični psi. O rotvajlerima kao samostalnoj rasi prvi put se govori 1890. godine, a 1910. zvanično je ustoličen kao policijski pas. Zahvaljujući svojoj inteligenciji, odanosti i snazi i danas je savršen radni pas, ali i odličan porodični ljubimac.

-Rotvajleri kao rasa spadaju u snažne, srednje velike pse. Mužjaci su značajno krupniji od ženki težine između 50-60 kg i visine u grebenu 61-69 cm. Ženke teže između 35-48 kg, visine 56-63 cm. Glava je jaka i široka, njuška srednje duga, a vrat mišićav. Telo je nabijeno, ravnih leđa i širokog grudnog koša. Rep prirodne dužine je dugačak i jak, vodoravno nošen. Najčeće se rep kupira, odnosno skraćuje na prvom ili drugom pršljenu i to dok je pas štene. Dlaka im je kratka, oštra i crna, a donji deo njuške, grudi i šape svetlije braon-narandžaste boje. Prosečni životni vek im je oko 10 godina.
Zanimljivo je da od svih rasa pasa, najjači ugriz ima upravo Rotvjaler. Zahvaljujući svojim širokim jakim čeljustima, najjači izmereni ugriz iznosi 250 kg/cm2.

-Karakter bilo koje rase psa zavisi isključivo od naslednih, genetskih i stečenih, naučenih faktora. Rotvajleri su u osnovi uravnoteženi, samouvereni i hrabri psi. Vrlo bro se vezuju za porodicu, odnosno vlasnika i spremni su da urade sve kako bi ih zaštitili. Dosta su suzdržani i nepoverljivi prema strancima što ih čini kvalitetnim čuvarima domaćinstva. Spadaju u visoko inteligentne pse i brzo uče. Sve ove karakteristike čine ih neustrašivim i poslušnim radnim psima. Mogu biti svojeglavi pa im je neophodan autoritativni vlasnik i dosledna dresura. Psa od malena treba socijalizvati, staviti mu do znanja da je vlasnik “vođa čopora” i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi. Pravilno odgojen rotvajler odlično će se slagati sa decom, a biće pažljiv i prema drugim ljubimcima. Ženke rotvajlera su odanije i privrženije vlasniku pa ih je lakše dresirati, dok su mužjaci samostalniji i sa više karaktera.

–Rotvajleri su relativno zdrava rasa. Kao kod svih većih pasa može doći do displazije kuka. Nekada je ova bolest genetska, ali se može pojaviti i usled nagolog rasta ljubimca. Najbolji način za dijagnostikovanje je pravovremeno snimanje kukova. Skloni su oboljevanju od raka, koji je najčešći uzrok prevremene smrti rotvajlera. Ova rasa je vrlo energična i potrebno im je dosta aktivnosti i kretanja. U suprtnom skloni su gojenju što može izazvati niz oboljenja. Uz pravilnu ishranu i svakodnevnu fizičku aktivnost, pas će biti mišićav i zdrav.
Rotvajleri ne zahtevaju mnogo nege. Vrlo se malo linjaju i dovoljno ih je češljati jednom nedeljno.
Dobro se prilagđavaju uslovima života u stanu uz redovne šetnje. U dvorištu će pas uživati, ali nikako ne sme biti zapostavljen u boksu jer rotvajler pati bez čovekovog društva.

Labrador retriver ili samo Labrador je samo jedan od više vrsta retrivera ,vrste ptičara.Labrador se smatra za najpopularniju rasu pasa na svetu,a najpopularnija je rasa po registraciji u SAD-u,u Ujedinjenom Kraljevstvu,Poljskoj i u još mnogo drugih zemalja.Takodje je najpopularnija rasa pasa asistenata j SAd-u,Australiji i mnogim drugim državama.Koristi se u policiji i drugim zvaničnim telima zbog detekcije i sposobnosti.Veoma su društveni,nežni,snažni i psi dobre naravi,smatraju se za dobre čovekove prijatelje svih starosnih doba (uključujući visok nivo tolerancije i strpljenja za decu).Ovi psi su veoma lojalni i odlični su plivači.

Labrador retriveri su snažni psi, srednje atletske građe, posebno jakog repa. Ženke teže oko 25 – 32 kg, a mužjaci oko 35 – 38 kg. Dlaka im je kratka i glatka, može biti u crnoj, žutoj ili smeđoj boji. Postoje dve vrste labradora,engleski i američki,no male su razlike. Engleski su manji, kraći psi, s većim glavama, dok su američki veći.Dlaka im je kraća, što zavisi o vrsti labradora. Imaju specifične uši koje se preklapaju prema dole i najčešće su tamnije boje od same dlake (posebno kod ženki).

-Labradori žude za pažnjom i potreban im je osjećaj pripadnosti porodici.Prijateljske su prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plašljivosti. Zbog svog izrazito dobrog njuha, ovi psi se često koriste za lov, policijske potrebe (droga), a zbog mirne naravi služe kao vodiči slepim osobama. Obožavaju da se igraju i brzo uče, što im je u odabiru “zanimanja” veliki plus. Iako spolja izgledaju snažno i opasno, jako su željni igre.

-2004. godina je bila petnaesta zaredom u kojoj su labradori bili na prvom mestu Društva kinologa sa 146.692 registriranih pasa. Ne vole dugo ostajati sami, a nekad znaju biti jako tvrdoglavi i teški za dresuru, no broj takvih slučajeva je zanemarljiv. Obično se dobro slažu sa drugim psima, ako su pravilno odgojeni.